Vinova loza

KARMEN

Dobijena je ukrštanjem moldove i kardinala. Odgovaraju joj naši klimatski uslovi. Najveći broj osobina karmen je nasledila od moldove dok je od kardinala nasledila rano sazrevanje grožđa. Ovo je sorta velike bujnosti i velike i redovne rodnosti. Bobice su  tamnoplave, krupne, ujednačene po boji i veličini. Pokožica je srednje debljine, topiva, obilno posuta pepeljkom. Pulpa je bezbojna, srednje čvrsta, neutralnog ukusa. Transportabilnost grožđa je dobra.

Karmen je osetljiva na plamenjaču slično kao i kardinal. Na pepelnicu je srednje osetljiva i može se gajiti uz redukovanu zaštitu protiv ove gljivične bolesti. Prema prouzrokovaču sive truleži je otporna.

Najveća vrednost sorte je ujednačena tamnoplava boja grožđa, obilan pepeljak koji krasi pokožicu i lep izgled grozda i bobice, što privlači potrošača.


MUSKAT HAMBURG

Ova sorta je poznata u celom svetu, a u mnogim zemljama se gaji na većim površinama. Ima bujan čokot. Lastari imaju horizontalan rast, isprepleću se pa čokot neuredno izgleda. Grozd je srednje veličine, razgranat, rastresit. Peteljkovina je zelena i lako se lomi. Bobice su krupne, ovalne, neujednačene po veličini i boji. Bobice u grozdu ne sazrevaju ravnomerno. Najveća vrednost ove sorte je izvanredno fini, muskatni, harmoničan ukus grožđa. Pokožica je tanka, čvrsta. Velike je rodnosti. Dobro nakuplja šećer. Otpornost prema niskim temperaturama je relativno dobra. Grožđe se ne transpotuje najbolje niti se može dugo čuvati u hladnjači. Od ostatka stonog grožđa proizvodi se muskatno stono vino svetlocrvene boje i rakija lozovača.


LJANA

Ljana je novostvorena moldavska sorta nastala ukrštanjem čauša belog i sorte pierele. Prvih dana septembra čokote krase rastresiti, srednje krupni grozdovi, sa lepim belo-žutim , krupnim, izduženim i ujednačenim po veličini bobicama. Pulpa je meka, prijatnog, aromatičnog ukusa, slična čaušu. Može se gajiti bez hemijske zaštite. Nažalost, osetljiva je na niske zimske temperature, a takođe i na nepovoljne uslove u vreme cvetanja, zbog čega je nekih godina oplodnja slabija a prinos manji. Sorta se preporučuje za gajenje na okućnici i na manjim površinama, na terenima gde nema opasnosti od izmrzavanja.


MOLDOVA

Moldova je vrlo uspešna kombinacija pozitivnih osobina roditeljskih partnera SV 12-375 i guzalj kara, stvorena u Moldaviji. Vrlo je bujna i vrlo rodna sorta. Grožđe sazreva početkom oktobra, dobro se transporuje i dobro se čuva u hladnjači. Grozdovi su krupni, rastresiti , bobice velike, jajaste, tamnoplave, sa obilnim pepeljkom, neutralnog, osvežavajućeg ukusa. Moldova je kompleksno otporna na gljivične bolesti i može se gajiti bez hemijske zaštite. Prema niskim temperaturama je znatno otpornija od većine stonih sorti. Srednje je osetljiva na filokseru. Preporučuje se za gajenje na okućnici, manjim i većim površinama, ali na dobro osunčanim položajima.


LASTA

Stona sorta lasta je uspešna kombinacija najboljih osobina grancuske intespecies sorte Muscat de St. Vallier i moldavske, takođe interspecies stone sorte, ljane. Ovo je prva domaća priznata interspecies stona sorta. Priznata je 1991. godine. Autori su Petar Cindrić i Nada Korać.

Čokot je srednje bujnosti, sa malim brojem dugih lastara, na kojima se razvija velik broj zaperaka. Lasta je vrlo rodna sorta. Redovno formira dve do tri cvasti po lastaru. Grožđe sazreva u II epohi, to jest u vreme kad i muskat hamburg.

Grozd je privlačnog izgleda, srednje veličine, rastresit, sa krupnim, ovalnim, ujednačenim po veličini bobicama, zelenkastožute boje. Pokožica je tanka, topiva, pulpa izrazito hrskava, a ukus fini, blago muskatni. Nakuplja oko 19% šećera, ali zbog velikog sadržaja kiselina grožđe deluje kiselkasto. Grožđe se može dugo čuvati na čokotu , čak do prvih mrazeva, jer ne gubi kiseline i ne truli. Vrlo dobro se transportuje čak i na veće razdaljine.

Lasta se mora redovno štititi protiv pepelnice jer je izuzetno osetljiva na oidium, dok se zaštita protiv plamenjače i sive truleži može potpuno izostaviti. Lasta je osetljivija na mrazeve od muskat hamburga ali otpornija od afuz alija. Osetljivija je na sušu od drugih stonih sorti, te je ppoželjno navodnjavanje. Ovo je idealna sorta za manje površine i okućnicu.


RIZLING ITALIJANSKI

Ova sorta se najviše gaji u Vojvodini. Čokot je srednje bujnosti. List je srednje veličine, trodelan ili petodelan. Grozd je mali, sa krilcem, valjkast, zbijen. Bobice su male, okrugle, sa jasno istaknutim pupkom, žućkastozelene boje, a neutralne arome.

Rizling italijanski u proleće srazmerno kasno započinje vegetaciju. Kasno ulazi u šarak, a sazreva u III epohi. Može se reći da je u pogledu rodnosti veoma pouzdana sorta. Dobro i redovno rađa. Ima rodne zaperke.

Sorta Rizling italijanski je osrednje osetljiva na sivu plesan grožđa. Otpornost ove sorte na niske temperature je srazmerno dobra.

Daje kvalitetna bela vina. Nekih godina, sa određenih lokaliteta, dobija se i vrhunsko vino. Po kvalitetu se posebno ističe klon SK-54, stvoren u Sremskim Karlovcima.


NEOPLANTA

Ime je dobila po latinskom nazivu grada Novog Sada. Stvorena je na Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima iz ukrštanja smederevke i traminca. Najviše se proširila u fruškogorskom vinogorju.

Čokot je vrlo bujan. List je veliki, sa dubokim bočnim urezima, petodelan, sa oštrim zupcima, srednje veličine.

Sazreva u II epohi. Po rodnosti nadmašuje Traminac, ali prinos jako oscilira po godini. Veoma je osetljiva na niske temperature, na sivu plesan i na pepelnicu. Zahteva dugu rezidbu. Bujnog je rasta i razvija mnogo zaperaka. Sklona je formiranju gustog špalira, a kao posledica toga, slabije se oplodi.

Dobro nakuplja šećer, gotovo redovno oko 20%. Sadržaj kiselina je relativno nizak.

Vino ima izrazit, intezivan miris, sličan muskatu. Puno je, sa visokim sadržajem alkohola, ili sa zaostalim, neprevrelim šećerom. Pogodna je za proizvodnju specijalnih slatkih vina. Čak i rakija komovica ispečena od Neoplante ima karakterističan miris.


PROBUS

Sorta je dobijena ukrštanjem kaberne sovinjona i skadarke. Priznata je 1983. godine, a ime je dobila po rimskom caru Probusu koji je u III veku nove ere obnovio vinogradarstvo na Fruškoj gori.

Odlikuje se većom rodnošću u odnosu na kaberne sovinjon, i boljim kvalitetom od skadarke.

Probus razvija snažan čokot, sa debelim lastarima, a rodna su i donja okca. Grozd je valjkast, izdužen, prosečne mase oko 200 g. Oplodnja je redovno dobra, a bobice su zbijene i različite krupnoće. Tokom kišnih jeseni grožđe lako truli. Na niske temperature ova sorta je prilično osetljiva. Solidne je rodnosti. Nakuplja više antocijana (bojenih materija) u odnosu na kaberne sovinjon.

Vino Probusa je karakterističnog, prijatnog mirisa, intenzivno obojeno, harmoničnog ukusa, bogato. Osvojilo je nagrade na prestižnim takmičenjima u našoj zemlji i inostranstvu.


Voćna vrsta OPIS Neto cena     PDV 10% UKUPNO dinara
Vinova loza Kalemovi standardne kategorije

Stone sorte    

Vinske sorte

109,09

109,09

10,91

10,91

120,00

120,00